Muški infertilitet

Muški infertilitet

Muški faktor je odgovoran isključivo ili delimično za neplodnost kod oko 45% parova. To je jedan od razloga što je analiza sperme prvi neophodni pregled koji tražimo kada počinjemo testiranje neplodnih parova. Sperma se ispituje pod mikroskopom da se utvrdi broj i pokretljivost spermatozoida kao i da se proceni procenat normalnih oblika i drugi specijalizovani parametri. Pošto ispitivanje sperme kod istog muškarca može značajno da varira tokom vremena može biti potrebno da uradi više od jednog spermograma. Od ispitivanja koje mora da obavi muškarac procenjuje se veličina problema i na taj način određuje odgovarajući tretman.

U početku se uzima puna lična i porodična istorija a potom se vrši kompletan klinički pregled i završava se palpacijom i kontrolom testisa i pasemenika. Nakon kliničkog lekarskog pregleda i žene ide se na laboratorijske testove koji se oslanjaju na prikupljene podatke. U nastavku su nabrojane osnovne analize:

  • Fizičke osobine
  • Biohemijske analize
  • Antitela
  • Prolaznost sluzi grlića materice (Huhner test)
  • Kontrola oplodnje jajne ćelije

Muška neplodnost je problem koji se mora rešavati u saradnji sa urologom, endokrinologom, radiologom – specijalistom za ultrazvuk, mikrobiologom specijalistom za procenu sperme ili specijalistom biologom - embriologom, specijalistom za hormonske analize i naravno da treba da postoji saradnja i sa ginekologom.

1. UZROCI NEPLODNOSTI SA STRANE MUŠKOG FAKTORA

Plodnost je obično odraz opšteg zdravlja. Ako vodite zdrav život sa pravilnom ishranom verovatnoće da će te imati normalanu spermu su velike, pod uslovom da u prošlosti niste imali trajno oštećenje reproduktivnih organa za proizvodnju spermatozoida zbog povrede ili upale ili da nemate urođene strukturne ili funkcionalne nedostatke koji sprečavaju normalnu spermatogenezu. U nastavku ćemo navesti neke od uzroka muške neplodnosti:

  • Pušenje. Utiče značajno na broj po mililitru i vek trajanja spermatozoida

  • Alkoholna pića

  • Upotreba narkotika (hašiša, kokaina, heroina, itd)

  • Upotreba anaboličkih steroida

  • Prekomerna fizička aktivnost. Može smanjiti udeo spermatozoida jer povećava lučenje steroidnih hormona nadbubrežne žlezde koji smanjuju sekreciju testosterona. Smanjena sekrecija testosterona dovodi do smanjenja proizvodnje sperme.

  • Nedovoljan unos vitamina C i cinka sa ishranom

  • Loša ishrana i anemija

  • Korišćenje različitih antibiotika (npr nitrofurani i makrolida)

  • Upotreba leka protiv dijareje sulfasalazin

  • Upotreba antigljivične Ketoconazole

  • Upotreba sulfasalazina, leka za ulcerozni kolitis.

  • Upotreba hemoterapeutskih lekova (antikancerogeni)

  • Varikocela . Proširenje spermatične vene, koja izlazi iz testisa, izaziva porast temperature što utiče na broj, mobilnosti i vitalnost spermatozoida.

  • Upale u pojedinačnim reproduktivnim organima, kao što su prostatitis, epididimitis i orhitis.

  • Upale koje utiču na testise kao što su zauške nakon puberteta.

  • Tuberkuloza.

  • Visoka temperatura dug vremenski period

  • Vrlo tesno donje rublje ili pantalone

  • Kupanje jako toplom vodom, sauna i sve ono što izaziva povećanje temperature skrotuma, kao što su rad u pekaramai i toplom okruženju bez lokalne zaštite genitalija.

  • Izlaganje opasnim okruženjima, kao što su zračenje, epidemije, boje, olovo, jod, benzen, bor, teški metali, toksične hemikalije i otpadi.

  • Povrede i inervencije na testisima.

  • Urođena opstrukcija ili anatomska malformacija spermatičnog kanala i kriptorhizam

  • Izlaganje muškog fetusa sintetskom estrogenu diethylstilbestrol koji može da se daje majci tokom trudnoće iz terapeutskih razloga može da dovede do abnormalnosti u strukturi i funkciji testisa i pasemenika i da smanji količinu i kvalitet sperme.

  • Uništavanje spermatičnih kanala polno prenosivim infekcijama, kao što su gonoreja ili hlamidija. Ove su takođe prenose i na seksualnog partnera i utiču na njenu plodnost.

  • Hromozomski poremećaji.

  • Velika seksualna apstinencija negativno utiče na plodnost, seksualni odnosi sa intervalom 3-6 dana smatra se da poboljšavajuju spermu.

  • Intenzivan stres.

2. UPUTSTVA ZA PRIKUPLJANJE SPERME ZA VANTELESNU OPLODNJU

Način uzimanja sperme je posebno važan kako bi sperma mogla pravilno da se oceni i da se na odgovarajući način obradi u androloškoj laboratoriji. Da bi sperma zadržala karakteristike i potpunu sposobnost za oplodnju bez kontaminacije ili gubitaka, potrebno je da pokušate koliko je to moguće da pratite navedena uputstva:

  • Trebalo bi da se uzdržite od seksualnih odnosa ili ejakulacije od jednog do četiri dana.

  • Sperma se daje u posebno osmišljenom prostoru koji postoji u androloškoj laboratoriji klinike EmBIO u vreme koje se zakazuje na dan aspiracije jajnih ćelija, ili po dogovoru u slučaju krioprezervacije (zamrzavanja sperme za čuvanje) gde se onda sperma odmrzava na dan aspiracije jajnih ćelija .

  • Ako želite, možete da date spermu i u vašem domu, pod uslovom da transport ne traje više od jednog sata, osim ako ne postoje drugačije instrukcije vašeg lekara. Tokom transporta čuvajte uzorak sperme na temperaturi između 25 i 30 ° C, daleko od direktne sunčeve svetlosti. Ako se davanje uzorka sperme vrši kod kuće, obratite pažnju na tačno vreme davanja i popunite i potpišite izjavu Zakona 105 da je uzorak vaš sopstveni genetski material.

  • Pre procesa davanja sperme, operite dobro sapunom celo telo, naročito genitalije i temeljno isperite vodom. Budite sigurni da nosite čist donji veš. Operite i isperite ruke temeljno pre nego što počnete.

  • Kolekciju sperme treba obaviti u sterilnoj posudi, koju možete kupiti u apoteci.

  • Preporučujemo prisustvo supružnika ili partnera i učešće u ovom procesu kako bi se postigla dobra erekcija i dobre kontrakcije žlezda, jer je jako važno da je ejakulacija potpuna.

  • Treba da naglasimo da je davanje sperme najbolje da se uradi mehanički putem masturbacije. Oralni seks ili prekinuti odnos je preporučljivo da se izbegavaju. U slučajevima gde postoji problem u prikupljanju sperme možete koristiti posebne netoksične kondome, koji se mogu dobiti iz naše laboratorije.

  • Pokušajte da prikupite sav materijal u sterilnu posudu, tako da ne postoji nikakav gubitak sperme. Ako to nije moguće, obavestite laboratoriju da zabeleže gubitke ili mogućnost jedne nove kolekcije sperme.

  • Uverite se da je vaše ime i prezime napisano na sterilnoj posudi.

  • Predajte sterilnu posudu sa spermom odgovornoj osobi u klinici EmBIO.

3. ŠTA KONTROLIŠEMO U SPERMI "ANALIZA SPERME"

C.1. MAKROSKOPSKI

Volumen, boja, likvefakcija, viskoznost, pH.

C.2. MIKROSKOPSKI

Gustina. Meri se broj spermatozoida po mililitru.

Mobilnost . Opisuje procenat pokretnih spermatozoida po sistemu četiri stepena.

  • Klasa 4 odgovara rapidno progresivnom pokretu spermatozoida
  • Klase 3 i 2 odgovaraju smanjenom progresivnom pokretu spermatozoida.
  • Klasa 1 odgovara neprogresivnom pokretu spermatozoida – ne savlađuju prostor, „trepere“ u mestu.
  • Klasa 0 predstavlja nepokretne spermatozoide – nema vidljivog pokretanja repa, nikakvi pokreti nisu prisutni.

Pokretljivost spermatozoida se smatra značajanim parametarom plodnosti.

Održivost . a) Sperma se kontroliše za oko 4 sata na broj i pokretljivost spermatozoida. b) Na hranljivoj podlozi se ispituje pokretljivost i broj spermatozoida u toku 24 sata.

Vitalnost ili „životnost“. Radi se markiranjem eozinom u slučaju teške astenospermije.

Slepljivanje. Izazivaju sumnju na prisustvo imunološkog problema.

Morfologija. Veličina i oblik spermatozoida (prema Krugeru)

Ostale ćelije. Prisustvo i broj ćelija kao što su okrugle ćelije, crvena krvna zrnca, ćelije epitela itd.

4. POSEBNA ISPITIVANJA SPERME

D.1. BIOHEMIJSKA KONTROLA

Biohemijsko ispitivanje spermatozoida, vrši se utvrđivanjem akrozina i kreatin fosfokinaze.

Biohemijska kontrola semene plazme. Semena plazma potiče uglavnom iz lučenja pasemenika semenih vezikula i prostate i biohemijska određivanjase odnose na:

  • Za pasemenike merenje α-glukozidaze.
  • Za semene vezikule ili kesice merenje fruktoze.
  • Za prostatu merenje kisele fosfataze, limunske kiseline i Zn.

D.2 . ANTI - SPERMATOZOIDNA ANTITELA

5. TERAPIJSKI PRISTUP

Neplodni-infertilni muškarci se dele u tri grupe u svrhu terapijskog pristupa.

1) Oni koji se ne leče. To je prva kategorija i ovi infertilni muškarci su obično hipergonotropni (imaju povišen FSH/LH).

2) Problemi sperme se mogu pripisati određenom uzročniku koji se može otkloniti ili izlečiti. To je druga kategorija muškaraca sa problematičnom spermatogenezom.

3) Idiopatska neplodnost muškaraca. Ovo je treća kategorija i njoj pripadaju muškarci kod kojih se poremećaji spermatogeneze ili sperme ne mogu pripisati nekom određenom uzročniku. Evidentno je da se svaki muškarac kod koga postoji mogućnost neplodnosti mora potpuno klinički i laboratorijski ispitati pre bilo kakvog tretmana. Ovaj dijagnostički postupak ima za cilj sa jedne strane da se isključe neizlečivi slučajevi, dok sa druge strane, pokušava da u najvećoj mogućoj meri istraži sve mogućnosti kako bi se našli uzročnici koji se odnose na neplodnost muškarca.

Ovde moramo naglasiti da je plodnost problem - bolest para i u okviru potpunog pristupa problemu potrebno je paralelno da se ispituje i ženski faktor. Rezultati dijagnostičkog pristupa ženskom faktoru su često odlučujući za tretman koji treba slediti. Primenjene terapije mogu biti:

  • Medikamentima ili hirurške sa ciljem da poboljšaju mogućnost oplodnje do nivoa fiziološke oplodnje.
  • Laboratorijski potpomognuta oplodnja korišćenjem tehnika asistirane reprodukcije.

6. MEDIKAMENTNA TERAPIJA

F.1. ENDOKRINOLOŠKI POREMEĆAJI:

Endokrinološke poremećaje pokazuje mali procenat muškaraca koji pate od različitog stepena i uzroka hipogonadotropnog ili hipergonadotropnog hipogonadizma, ali sa niskim nivoom testosterona.

Terapijski pristup u prvoj grupi pacijenata (hipogonadotropni hipogonadizam) nakon uklanjanja osnovnih uzroka (tumora, zapaljenja, itd ) zasniva se na primeni Sintetskog Folikularnog hormona (kod oštećenja hipofize) ili GnRH (kod oštećenja hipotalamusa) sa ciljem da se povrati spermatogeneza.

Terapijski pristup kod druge grupe pacijenata (hipergonadotropni hipogonadizam) sastoji se od kontinuirane primene androgena, u cilju restauracije sekundarnih polnih karakteristika i prevencije osteoporoze, sterilnost očigledno ostaje neizlečiva.

F.2. NESPECIFIČNI POREMEĆAJI SPERMATOGENEZE (idiopatska oligoastenoteratozoospermija):

U ovoj grupi pacijenti pokazuju različite stepene oligoastenoteratozoospermje sa fiziološkim vrednostima Sintetskog Folikulostimulirajućeg hormona i testosterona. Poremećaji spermatogeneze i sperme u ovoj grupi pacijenata ne mogu se pripisati nekom specifičnom uzročniku, tako da različiti istraživači predlažu različite tretmane koji su proistekli iz serije eksperimenata koje su proučavali i karakterišu se empirijski. Različiti lekovi su korišćeni u raznim terapeutskim režimima za tretman ovog stanja. Logika primene ovih lekova varira od jednog do drugog, ali generalno namenjeni su ili za stimulaciju spermatogeneze ili za poboljšanje funkcionalnih svojstava sperme kroz povećanje vrednosti FSH i androgena koje prouzrokuju. Najpopularniji od njih su androgeni Sintetski folikulo-stimulirajući hormon, antiestrogeni i inhibitori prostaglandina. Terapijski efekti navedenih tretmana su često loši, I prikazaju se protivrečni rezultati u odgovarajućoj literaturi.

F3. MEDIKAMENTNA TERAPIJA HRONIČNIH UPALA DODATNIH ILI AKCESORNIH MUŠKIH POLNIH ŽLEZDA

Kao prvo primenjuju se antibiotici koji mogu da deluju na akcesorne muške polne žlezde a zatim se primenjuju anti-inflamatorni lekovi. Potrebno je da se identifikuje izvor i uzrok upale (prostata, seminalne vezikule, pasemenik ili jednostavno uretritis), jer trajanje terapije i vrsta antibiotika koji se koristi zavise, kako od izolovanih bakterija, tako I od njihove sposobnosti da prodru u akcesorne muške polne žlezde.

Dijagnostički pristup počinje sa kliničkim simptomima, nalazima urinološko – androloškog pregleda i postavlja se u kombinaciji sa analizom i kulturom sperme kao i citološkim i mikrobiološkim ispitivanjima sekreta dobijenog posle masaže prostate. Rezultati terapije koji se za hronični prostatitis vide posle više od tri meseca, treba da se kontrolišu po istim kriterijumima po kojima je postavljena i dijagnoza.

7. HIRURŠKE INTERVENCIJE

  • Anastomoza pasemenika i spermatičnog kanala.
  • Rekonstruktivna hirurgija kriptorhizma.
  • Hirurgija varikocele.

G.1 . ŽENSKI FAKTOR - PREDUSLOVI:

Pre nego što odlučimo koji terapijski postupak će pratit muškarac sa problemom sperme potrebno je ozbiljno uzeti u obzir sledeće faktore:

  • Starost žene.
  • Period neplodnosti
  • Kvalitet ovulacije i jajnika
  • Faktor grlića materice
  • Prohodnost i funkciju jajovoda
  • Materičnu duplju i kvalitet miometrijuma

Ženska plodnost se smanjuje postepeno posle trideset pete godine starosti, a pad je još veći posle četrdesetog rodjendana.

Konzervativne terapije, naročito one koje imaju male šanse za uspeh i čiji efekat kasni da se pokaže treba primenjivati uz diskreciju tako da u slučaju neuspeha ovih treba dati vremena u smislu starosti žene da se podvrgne IVF tretmanu sa razumnim šansama za uspeh. Vreme neplodnosti je naročito važno u slučajevima kada se primenjuju medikamentne terapije sa sumnjivom efikasnošću kao i u slučajevimakada se odluči primena odgovarajuće inseminacije kod idiopatske oligoastenozoospermije. Što je duže trajanje neplodnosti a naročito nakon četiri godine verovatnoća da ovaj terapijski pristup ima rezultat je smanjena.

Što se tiče ostalih činioca ženske plodnosti fizioloških ili ne medikamentne ili hirurške terapije se preporučuju samo onda ako su ovi parametri fiziološki ili kod onih patoloških slučajeva gde terapija daje odlične šanse za uspeh npr. indukcija ovulacije. U slučajevima kada ne očekujemo visoke stope uspeha npr. hidrosalpinks par treba da bude usmeren na IVF.

8. OBRADA I OBOGAĆIVANJE SPERME

U biološkim i embriološkim laboratorijama centara reproduktivne medicine koriste se danas različite tehnike obrade sperme u metodama asistirane reprodukcije, kako bi se izolovali pokretni spermatozoidi sa dobrom pokretljivošću i normalnom morfologijom u visokim koncentracijama. Posebna objašnjenja i uputstva moraju se dati za prikupljanje sperme. U svim slučajevima neplodnosti muškog faktora, mora se oprezno izabrati tehnika obrade kojom se može postići najbolji efekat na kvalitet sperme.

Glavne tehnike su:

A) Tehnika odvajanja pokretnih spermatozoida iz sperme putem njihove penetracije u površinski sloj fiziološkog rastvora i potom centrifugiranjem rastvora (layering) .

B) Tehnika ispiranja centrifugiranjem i naknadno ubacivanje u fiziološki rastvor (swim-up).

C) Tehnika filtracije (filtration): Kolone od staklene vune i staklenih perli.

D) Tehnika razdvajanje centrifugiranjem u slojeve različite gustine Percoll rastvor ili drugi rastvori (Sil - select) (density gradient centrifugation).

Ε) Τεχνική διαχωρισμού σε στρώματα διαφορετικής πυκνότητας λευκωματίνης (albumin gradients).

E) Tehnika razdvajanja u slojeve različite gustine albumina (albumin gradijent).

F) Tehnika izbora sperme sa protočnom citometrijom (flowcytometry).

Danas se tako, u slučajevima gde postoji umerena oligoastenoteratozoospermija može koristiti tehnika ispiranja sperme centrifugiranjem, a zatim prodiranje istih u fiziološke rastvore (swim-up) dok se tehnika Percoll (sa rastvorima koji imaju slična svojstva kao Percoll rastvor) smatra efikasnijom u slučajevima gde postoji teška oligospermija i oligoastenozoospermija ili kada su spermatozoidi dobijeni aspiracijom iz pasemenika ili testisa ili biopsijom testisa.

Posebna pažnja i briga se zahteva kod izbora tehnike kojom će biti obrađena sperma u slučajevima sa povećanom viskoznosti i poremećajima u likvefakciji sperme, sa slepljenim spermatozoidima (​​prisustvo antispermatozoidnih antitela), sa inflamatornim i drugim ćelijama (epitelne , spermatociti) i kod retrogradne ejakulacije .

9. ODGOVARAJUĆE OSEMENJAVANJE

Sperma se može postaviti procervikalno, endocervikalno, unutar endometrijuma, unutar jajovoda ili intraperitonealno. Sperma se procervikalno ili endocervikalno ubrizgava specijalnim uređajima onakva kakva jeste ili nakon specifične laboratorijske obrade u slučajevima poremećaja ejakulacije (impotencija, prerana ejakulacija, retrogradna ejakulacija), velike ili male zapremine, poremećaja viskoznosti i likvefakcije i na kraju anatomske abnormalnosti penisa, koja sprečava taloženje sperme u zadnji svod (naznačeno kao epispadija ili hipospadija). Obavezan preduslov da se uradi procervikalna ili endocervikalna inseminacija je normalno funkcionisanje grlića materice kod žene.

Intrauterina inseminacija predstavlja danas opciju većine centara reproduktivne medicine, nakon pronalaska metoda kojim se izdvajaju iz sperme spermatozoidi koji imaju bolju pokretljivost i morfologiju. Teorijska osnova se zasniva na zaobilasku barijere grlića materice, tako da do prostora za oplodnju stiže veći broj kvalitetnih spermatozoida i povećava se verovatnoća oplodnje.

Rezultati zavise od materijala pacijenata i načina izolacije sperme. Kada pacijenti posvete pažnju izboru i tehnici obrade sperme I kada je intrauterina inseminacija u kombinaciji sa višestrukom ovulacijom pomažu pozitivno u borbi protiv oligoastenoteratozoospermije, u slučajevima slepljenih spermatozoida i anti – spermatozoidnih antitela.

Intrauterina inseminacija je veoma pogodna u slučaju postojanja patologije muškog faktora sa oštećenjem grlića materice žene.

Drugi načini inseminacije kao ubacivanje sperme u jajovod i intraperitonealna ne smatra se da nadmašuju rezultate intrauterine inseminacije.

10. UPOTREBA SPERME DONATORA

Mali deo broja parova kod kojih muškarac nema spermatozoida u semenu ili u istraživačkoj biopsiji testisa može da odluči da koristi spermu donatora.

Da bi jedna banka sperme izabrala I koristila jednog muškarca za donator sperme prate se pravila bezbednosti selekcije donatora. Donator sperme zatim prolazi kroz psihološke i biološke kontrole i ispituje se na nasledne i zarazne bolesti (npr. hepatitis , AIDS, itd). Sperma se zamrzava i čuva više od šest meseci. Donator se opet testirana na infektivne bolesti i tek onda sperma može da se koristi za donaciju.

Indikacije za korišćenje donatorske sperme u proteklih pet godina su ograničene zbog evolucije tehnike mikrofertilizacije ICSI sa spermom dobijenom biopsijom ili punkcijom testisa ili iz pasemenika. Tako, u velikom procentu muškarci sa problemom azospermje mogu da steknu potomstvo putem veštačke oplodnje.

Ovde treba istaći mogućnost a možda i potrebu da se kombinuje biopsija za proučavanje muškaraca sa problemom azospermije sa modernom krioprezervacijom spermatozoida iz testisa ili samog tkiva testisa. Urolog i ginekolog treba da su u koordinaciji sa " EMBIO " tako da se obezbedi direktan prevoz, obrada i krioprezervacija sperme iz testisa ili tkiva testisa.

11. VANTELESNA OPLODNJA

A) Klasična vantelesna oplodnja

B) Mikrofertilizacija

C) Tehnike GIFT, ZIFT i PROST

D) TESE, TESA, MESE, MESA

Pitajte u poverenju Dr Thanosa Parashosa o problemima vaše plodnosti!

Don't let time pass, secure an appointment for free!

Contact Dr. Thanos Paraschos today