Laparoskopija

Laparoskopija

Endoskopska hirurgija predstavlja jedan novi hiruški pristup, koji je doneo revoluciju I nove horizonte o oblasti ginekologije. Danas, sa razvojem tehnologije, endoskopija je uskog opsega dijagnostike stigla do tačke lečenja mnogih ginekoloških hirurških patologija. Spektar pokazatelja endoskopske hirurgije je u stalnoj ekspanziji. U Grčkoj možete naći ginekologe koji su se specijalizovali u endoskopskoj hirurgiji.

Laparoskopija

Prednosti laparoskopske hirurgije

Nakon mnogih razmatranja hirurška laparoskopija se pokazala kao efikasan metod za lečenje patalogija unutrašnjih polnih organa, iz razloga velikih prednosti u odnosu na klasičnu hirurgiju. Kratko vreme zadržavanja pacijenta u klinici (1-2 dana), niski troškovi hospitalizacije, smanjenje postoperativnog bola zbog male dužine rezova, najmanji procenat postoperativnih priraslica kao i mogućnost endoskopske hirurgije u toku dijagnostičke laparoskopije ustanovili su laparoskopsku hirurgiju kao metodu izbora za lečenje većine patologija unutrašnjih genitalnih organa.

Endoskopska hirurgija predstavlja produžetak mikrohirurgije, kako se u potpunosti primenjuju njeni osnovni principi, dakle uvećanje, pažljiva hemostaza, zaštita tkiva peritoneuma kao i održavanje vlažnosti tkiva. Zahteva temeljno znanje anatomije i patologije unutrašnjih genitalnih organa, značajno iskustvo u korišćenju endoskopske opreme, instrumenata i tehnike kao i posebnu specijalizaciju anesteziologa.

Laparoskopska tehnika

Pod opštom endotrahealnom anestezijom stvara se pneumoperitoneum primenom 3-4 litra CO2 preko stomaka (kroz pupak) sa posebnom iglom (Verres). U toku stvaranja pneumoperitoneuma mora se kontrolisati intraabdominalni pritisak.

U nastavku se uvodi u pupčanu brazdu specijalni trocar (mala cev za umetanje laparoskopskih instrumenata) prečnika 10 mm obično, pošto se napravi mali rez oko 1 cm, i dok se pacijent nalazi u Trendeleburg položaju (kosi položaj).

Zatim se laparaskop uvodi kroz cev trocar, povezuje se sa video kamerom i uz pomoć hladnog osvetljenja pregleda se peritonealna šupljina sa fokusom na malu karlicu. U zavisnosti od nalaza i tipa operacije uvode se 1-3 trocars cevi prečnika 5mm u donji deo trbušne šupljine. Kroz cevčice trocars uvode se različiti instrumenti, traumatske pincete hvataljke, makaze, dijatermija monopolarna ili bipolarna, vrh uređaja za usisavanje i ispiranje, ultrazvučna pinceta (specijalna pinceta reza i hemostaze sa ultrazvukom). Postoji, takođe, i mogućnost primene lasera (CO2 ili Yag) kroz laparoskop kao i zašivanje rana specijalnim instrumentima.

Laparoskopske intervencije

Laparoskopski se leče patologije jajovoda, jajnika, materice ili neka druga patološka stanja male karlice, koja se odnose na neplodnost, ginekološku hirurgiju i uroginekologiju.

Uklanjane priraslica

Priraslice u maloj karlici, ograničene ili obimne, opuštene ili čvrste, mogu da se odnose na sve organe male karlice i da budu uzrok neplodnosti i bola u karlici. Uz pomoć laparoskopske hirurgije priraslice se uklanjaju sa ciljem anatomskog povraćaja funkcije organima. To ima za rezultat poboljšanje plodnosti, kada postoji problem neplodnosti, ili olakšanje od hroničnog karličnog bola. Procenjuje se da stopa trudnoća nakon laparoskopskog uklanjanja priraslica dostiže 55-60%.

Plastična hirurgija levkastog kraja jajovoda

U slučaju suženja zadnjeg dela jajovoda (slepljivanje resica međusobno bez potpunog začepljenja) obavlja se laparoskopsko otvaranje i povraćaj u funkciju levkastog kraja jajovoda. Stopa trudnoća nakon ovakve operacije dostiže oko 50%, naravno u zavisnosti od funkcionalne sposobnosti epitela jajovoda.

Otvaranje jajovoda

Ako posoji potpuno zapušenje jajovoda, koje rezultira stvaranjem hidroslapinksa, obavlja se otvaramje levkastog dela jajovoda, preokret I fiksiranje kako bi se održala prohodnost jajovoda. Poboljšanje plodnosti u ovim slučajevima zavisi od veličine hidrosalpinksa, debljine zida i stanja epitela. Stopa trudnoća je oko 20-30%.

Anastomoza jajovoda

U slučajevima opstrukcije jajovoda u raznim delovima vrši se laparoskopska resekcija zapušenog dela i uz pomoć posebnog finog šava spaja se kraj na kraj anstomozom. Rezultati zavise od uzroka opstrukcije (upala ili podvezivanje), proteklog vremena od okluzije i naravno od tehnike koja se koristi, i uglavnom se procenjuju zadovoljavajući. Posebno, ako se blokada odnosi na prevlaku ili rog materice, stopa uspešnosti je oko 80%, jer su ostali delovi jajovoda, koje imaju najveći značaj za začeće, fiziološki.

Odstranjivanje jajovoda

Kada postoji ozbiljno oštećenje jajovoda i proceni se da primena neke od navedenih intervencija ne bi dala zadovoljavajuće rezultate ili čak kod žena sa hidrosalpinksom, koje nameravaju da se podvrgnu vantelesnoj oplodnji , odstranjuju se jajovodi. Odstranjvanje jajovoda se vrši takođe i u slučaju vanmaterične trudnoće.

Tretman bolesti jajnika

Ciste na jajnicima se tretiraju veoma uspešno laparoskopski njihovim odstranjivanjem (cistektomija), pošto je prethodila detaljna preoperativna procena kako bi se isključila mogućnost maligniteta. Posebna pažnja se zahteva kako bi se odstranila cela kapsula ciste bez pucanja, uz istovremeno očuvanje tkiva jajnika. U slučaju sumnje na malignitet, obavezna je brza biopsija. Kod žena sa sindromom policističnih jajnika koje se nisu odazvale na konvencionalne tretmane za postizanje trudnoće, vrši se uz pomoć monopolarne dijatermije ili Lasera bušenja jajnika (stvaranje više malih rupica, 5-6 po jajniku).

Vanmaterična trudnoća

Vanmaterična trudnoća je sada apsolutna indikacija laparoskopskopskog pristupa. U slučaju neometane trudnoće u jajovodu vrši se otvaranje jajovoda, dok se u slučaju pucanja odstranjuje jajovod. Ako se izabere da se sledi konzervativni način lečenja kao na primer kod abdominalne vanmaterične trudnoće, metotreksat se horiguje laparoskopski .

Miomektomija

Laparaskopsko uklanjanje mioma sa materice vrši se u odabranim slučajevima . Broj mioma, njihova veličina i lokalizacija, posebno ako se nalazi u blizini velikih krvnih sudova , uretera ili jajovoda, ograničava primenu laparoskopskog pristupa . Horigovanje GnRH analoga preoperativno značajno smanjuje veličinu mioma i smanjuje gubitak krvi tokom operacije.

Rezultati laparoskopskog odstranjivanja mioma, pošto se naravno ispoštuju postavljeni kriterijumi, ocenjuju se kao izuzetno zadovoljavajući.

Histerektomija

Brzi razvoj tehnologije i veliko iskustvo stečeno poslednjih godina pomoglo je tako da danas histerektomija može u mnogim slučajevima da se vrši laparoskopski . Konkretno, primenjuje se laparoskopski potpomognuta vaginalna histerektomija (LAVH) .

Indikacije laparoskopske histerektomije su iste sa onima za trbušnu, pod određenim preduslovima, naravno. Rezultati su izuzetno zadovoljavajući zbog smanjenog trajanja operacije, gubitka krvi i ograničenih postoperativnih komplikacija.

Odstranjivanje limfnih čvorova (lemfadenektomija)

Laparoskopska odstranjivanje limfnih čvorova (limfadenektomija) je izvodljivo danas i vrši se u slučajevima raka grlića materice, endometrijuma i jajnika. Izvođenje operacije pod uvećanjem, ograničavanje krvarenja i mogućnost kombinacije laparoskopske limfadenektomije sa vaginalnom histerektomijom su dokazi koji opravdavaju činjenicu da ova intervencija, kako vreme prolazi, osvaja sve više prostora u odnosu na klasični pristup.

Laparoskopski pristup urinarne inkontinencije

Mogućnost prilaza Retzius-ovom prostoru dovela je do primene laparoskopske tehnike za podizanje vrata mokraćne bešike kod lečenje urinarne inkontinencije. Karakteristična je operacija uretero-suspenzije po Burchu. Operaciona tehnika po Burchu preporučuje se u pripremi Retzius prostora i u postavljanju specijalnih šavova između konektora Cooper i neo-uretera. Rezultati operacije su zadovoljavajući sa stopom uspešnosti od oko 90% i 10% recidiva.

Ostale intervencije

Laparoscopski se mogu tretirati i druga patološka stanja male karlice. Presek pre-sakralnog nervna i utero-sakralnih ligamenata u slučajevima hroničnog karličnog bola ili bolnih polnih odnosa (disparevnija), suspenzija vaginalnog svoda nakon prolapsa i konačno uništavanje žarišta endometrioze u parietalnom peritoneumu ili u raznim organima male karlice rade se laparoskopski sa veoma zadovoljavajućim rezultatima .

Hidrolaparoskopija

Hidrolaparoskopija je dijagnostička metoda koja se razvila poslednjih godina. Uz pomoć tankog katetera uvodi se kroz zadnji vaginalni svod fiziološki rastvor u douglasov prostor I uz pomoć tankog fleksibilnog teleskopa, koji se uvodi na isti način kao I kateter, pregledaju se jajovodi, jajnici I douglasov prostor.

Hidrolaparoskopija je dijagnostički metod i ne pruža mogućnost intervencije, ali ima prednost primene lokalne anestezije na nivou ambulantnog pregleda i direktne i brze dijagnoze u slučaju karličnog bola ili neplodnosti.

Sva komunikacija je strogo poverljiva.

Molimo upišite poruku i Dr. Thanos Parashos će vas kontaktirati u roku od 24 sata

Takodje, možete da nas pozovete na:
Tel . ( +30 ) 210 6774104
Mob . (30) 6973882674
Mob . (30) 6973000435

 

Don't let time pass, secure an appointment for free!

Contact Dr. Thanos Paraschos today