Vantelesna oplodnja

Vantelesna oplodnja

Vantelesna oplodnja danas

Između «dece i epruvete», od kojih je prva rođena Luiz Braun 1978. godine do miliona dece koja su danas rođena vantelesnom oplodnjom postoji kvalitativna razlika: neimenovani strah od tada nove veštačke oplodnje ustupio je mesto i učinio predmetom interesovanja novu metodu potpomogunute reprodukcije koja je dostupna neplodnim parovima i pruža im šansu da postanu roditelji. O kom procentu govorimo? O 15% punoletne populacije. Ono na šta je društvo nekada pokazivalo prstom kao na eksperiment za koji se ne zna kuda vodi, u naše doba 5 miliona dece rođene veštačkom vantelesnom oplodnjom jesu naša deca, naši sestrići, deca naših najboljih prijatelja. Ponekad se braća naše dece rode potpuno prirodnim začećem, pošto prvo dete dođe na svet vantelesnom oplodnjom. Onda, kada par izgubi stres vezan za nedolazak potomstva, a priroda često nađe svoj ritam, svoje puteljke, koji vode do stvaranja novog života, iako trudnoća nakon 35. godine postaje sve teža za žene.

Šta je vantelesna oplodnja?

Kao što pojam kaže, radi se o oplodnji jajne ćelije od strane spermatozoida koja se sprovodi izvan tela žene, u laboratoriji za embriologiju. Ono što povećava šanse za uspešnost začeća u poređenju sa metodom inseminacije, gde se sperma ubacuje u matericu, jeste da metodom vantelesne oplodnje možemo imati na raspolaganju više od jedne jajne ćelije koja će biti oplođena. U fiziološkom ciklusu, žena proizvodi samo jednu zrelu jajnu ćeliju prilikom ovulacije koja se dešava jedanput mesečno. Tim doktora Thanosa Parashosa u ΕΜΒΙΟ postigao je stopu od 70% kliničkih trudnoća kod nekih grupa infertilnih pacijenata putem vantelesne oplodnje.

Kada počinjemo da razmišljamo o vantelesnoj oplodnji?

Vantelesna oplodnja nije prvo rešenje u lečenju neplodnosti. Par prvo treba da pokuša da dođe do začeća u razumnom periodu od godinu dana bez zaštite. Nakon 35. godine potrebno je da žena konsultuje stručnjaka za fertilitet, ukoliko tokom šest meseci ima odnos sa svojim partnerom bez zaštite, a nije ostala u drugom stanju. I to zato što se plodnost kod žena rapidno smanjuje nakon 35. godine života. Dakle, ukoliko u ovom periodu ne dođe do trudnoće, potrebno je ispitati uzroke neplodnosti, koja se može odnositi bilo na ženu, bilo na muškarca ili – retko – na oboje.

Ukoliko imamo posla sa muškom neplodnošću (problemi sa spermom kao oligospermija, astenospermija ili pokretljivost spermatozoida), stvar je mnogo lakša i u većini slučajeva je moguće ostvariti začeće jednostavnijom i jeftinijom metodom inseminacije.

Ukoliko se, međutim, ustanove problemi sa kvalitetom jajnih ćelija zbog starosti žene ili pak drugi problemi (hormonski, prevremena meno pauza) i ukoliko vidimo da ne postoje drugi negativni faktori (endometrioza, zapušeni kanali, ciste, miomi materice, dijafragma materice, antispermatozoidna antiteta i dr.), a žena ne može da ostane u drugom stanju, najčešće je najefikasnije rešenje vantelesna oplodnja.

Metode / Tehnike vantelesne oplodnje

Vantelesna oplodnja može se uraditi na sledeći način:

Vantelesna oplodnja u prirodnom ciklusu vrši se u laboratoriji za embriologiju, ali koristi samo jednu jajnu ćeliju, onu koju proizvede žena tokom normalne fiziološke ovulacije. Na taj način, žena ne uzima lekove za stimulaciju jajnika. Nedostatak ove metode jeste da je verovatnoća uspeha znatno smanjena u odnosu na klasični metod vantelesne oplodnje.

Klasična metoda vantelesne oplodnje (IVF) vrši se lekovima za stimulaciju jajnika radi razvoja višestrukih zrelih folikula istovremeno. O izboru jedne od ove dve metode odlučuje stručnjak za fertilitet u dogovoru sa neplodnim parom uzimajući u obzir sve postojeće parametre.

Mikrofertilizacija (ICSI) se koristi kada je ometen prodor spermatozoida u jajnu ćeliju zbog muške neplodnosti (smanjena pokretljivost spermatozoida ili anomalija u morfologiji sperme). U ovom procesu jajne ćelije se očiste i izebaru one koje su zrele i pogodne u okruženju granuloznih ćelija. Mikrofertilizacija se vrši 2 do 10 sati nakon vađenja jajnih ćelija. Otvara se rupa u omotaču jajne ćelije i uz pomoć pipete se spermatozoid ubacuje u unutrašnjost jajne ćelije.

Proces vantelesne oplodnje

Pre svega da razjasnimo da proces vantelesne oplodnje niti u jednoj fazi nije bolan. Čitav proces traje 10 dana ili 20-30 dana, zavisno od konkretnog procesa koji će biti izabran. Pogledajmo koje su faze vantelesne oplodnje:

Kako bismo dobili više jajnih ćelija iz jajnika, vrši se priprema folikula odgovarajućim lekovima. U poslednje vreme na raspolaganju imamo injekciju koju žena može sebi sama dati u stomak potkožno i lako, samo jedanput nedeljno, a ranije je to trebalo činiti svaki dan. Rezultat je apsolutno isti, ali sada žena ima manje stresa i ne razmišlja svakog dana o tome kada treba da je primi. Novom injekcijom biće potrebno da to učini samo jedanput. U svakom slučaju, međutim, tokom celog procesa, žena može da izabere u centar EMBIO u 7 ili 8 sati ujutro i potom da ode direktno na posao.

Na dan vađenja jajnih ćelija, pošto se sprovodi u blagoj narkozi (kako se ne bi osetio nikakav bol), potrebno je da žena uzme slobodan dan na poslu. Procedura vađenja jajnih ćelija, odnosno aspiracija folikularne tečnosti iz jajnika žene traje oko deset minuta, ukoliko žena ima manje jajnih ćelija. Ukoliko ih ima mnogo, vađenje jajnih ćelija traje 20 do 30 minuta.

U laboratoriji za embriologiju embriolog će pronaći jajne ćelije prisutne u folikularnoj tečnosti. Pošto pronađe jednu ili više jajnih ćelija, one se izoluju, očiste i stave u inkubator, gde će jedan ili dva sata kasnije doći do oplodnje. Jednostavnim postupkom vantelesne oplodnje očišćenje jajne ćelije stavljaju se u posudu sa spermatozoidima. Nakon otprilike 20 sati vidimo da li su jajne ćelije oplođene.

Tokom transfera embriona, oplođeni embrion ulazi u poseban kateter i biće postavljen atraumatskom metodom u matericu. U mnogome je proces transfera embriona na međunarodnom nivou pomogao nesavitljivi kateter za transfer embriona koji je osmislio ginekolog Thanos Parashos (stylet), koji omogućava transfer oplođenih embriona kod žena sa problemima pristupa materici. Od 1995. godine, kada je ginekolog Thanos Parashos upotrebio prvi put nesavitljivi kateter za transfer embriona, povećao je na međunarodnom nivou procenat trudnoća vantelesnom oplodnjom. Još jedan izum direktora centra ΕΜΒΙΟ, koji je nastao u istom periodu u bolnici Hammersmith, a to je kateter za transfer embriona sa ultrazvučnim usmeravanjem, povećan je još više procenat uspešnosti kliničkih trudnoća vantelesnom oplodnjom i to potpuno atraumatski, a na ovaj način lekari koji je bave fertilitetom u čitavom svetu imaju mogućnost da posmatraju kuda se tačno kreće kateter prilikom transfera embriona u materici.

Dodatne mogućnosti koje pruža metoda vantelesne oplodnje

U slučaju da znamo da kod para postoji x-vezana bolest, tehnikom preimplantacione dijagnostike možemo odabrati među oplođenim embrionima pol koji ne nosi naslednu bolest. Obično se x-vezane bolesti prenose preko muškog pola, pa onda stavimo ženski embrion. Dakle, izbor pola vrši se samo iz medicinskih razloga, odnosno, radi izbegavanja genetski nasleđenih bolesti kod embriona.

1989. godine je sadašnji direktor centra ΕΜΒΙΟ Thanos Parashos, tada odgovorno lice za organizaciju i primenu programa preimplantacione genetske dijagnostike na univerzitetskoj klinici bolnice Hammersmith u Londonu, učestvovao u prvoj preimplantacionoj dijagnostici (PGD) na svetu, pod nadzorom profesora Robert-a Winston-a. Danas se preimplantaciona dijagnostika koristi u centru EMBIO kako bi se utvrdilo da embrioni imaju odgovarajući broj hromozoma. Na ovaj način se poboljšava procenat uspešnosti kod trudnoće, ukoliko su prethodili bezuspešni pokušaji vantelesne oplodnje ili učestali pobačaji.

Od čega zavisi uspeh vantelesne oplodnje?

Pre svega od starosti žene. Što je žena mlađa, to je veći procenat uspešnosti vantelesne oplodnje (procenat uspešne trudnoće). To međutim ne znači da starije žene ne ostaju u drugom stanju. Uspešnost vantelesne oplodnje zavisi pre svega od kvaliteta jajne ćelije i embriona. Tako neke žene ostanu u drugom stanju prilikom prvog pokušaja vantelesne oplodnje, dok je drugima potrebno više pokušaja. Ukoliko neka žena nakon 3-4 pokušaja u dobro organizovanom centru za vantelesnu oplodnju ne ostane u drugom stanju, onda je potrebno dati jasne odgovore o problemu neplodnosti i šta je potrebno učiniti. Direktor centra EMBIO, ginekolog i stručnjak za fertilitet Thanos Parashos veruje da je maksimalni broj pokušaja 5 ili 6 ukoliko su ispunjeni određeni preduslovi, odnosno ukoliko žena dobro odgovori na hormone koje dobija radi plodnosti.

Što se tiče medicinske brige, uspeh jednog pokušaja vantelesne oplodnje ne zavisi samo od doktora (lekari koji rade vantelesnu oplodnju), već od čitavog tima koji se bavi pacijentom koji ima problem neplodnosti. Tim doktora Thanosa Parashosa u centru EMBIO čine istaknuti embriolozi i babice sa izuzetnim referencama, koji pažljivo prate najnovije tehnologije u oblasti potpomognute reprodukcije. U centru EMBIO, kao i generalno u dobro organizovanim centrima za vantelesnu oplodnju, timove za potpomognutu reprodukciju čini 10-15 stručnih lica.

Thanos Parashos i njegov naučni tim stoje Vam na raspolaganju za lično, individualno lečenje neplodnosti od prvog trenutka dobijanja informacije, do začešća i u nastavku, ukoliko želite, praćenja trudnoće do porođaja.

Ovde besplatno pitajte sve što želite u vezi sa vantelesnom oplodnjom u centru ΕΜΒΙΟ!

Don't let time pass, secure an appointment for free!

Contact Dr. Thanos Paraschos today